Лаж

Волим те, опет ми кажеш
Тако лако и просто
Ох, колико ћеш још да лажеш?
Не знам могу ли опростити.

Слатке се речи ка’ мед слију
Низ отечено грло
Одлазећи до комора
Где ме кори љубомора.

Лаж се пуста утегла
Глуми истину живу
Ох, како је пријалаКад ме нежно убила! 

Анђела Радичевић

Путник

Стопама газим каљаве стазе
На уморном челу боре ничу
Од какве си, Боже, наказе
Скројио недостојну причу.

Обичан путник без адресе
Повратне карте нема
И сам лепотом занесен
Искушења га чекаше голема.

Захвалности не даде Богу
Није знао волет’ слободу
Испред себе провалију види
Целога се живота стиди.

И кад путник уморнога лица оде
Остаће само траг седог сјаја
Умиј га за вечност Господе
Отвори му врата небескога Раја.

Анђела Радичевић

Недостижан

Не знам кад смо се оно беше срели
Да ли је пролеће било у јеку
Или можда студен снежна бели
Недостижном, страном човеку
У срце стигох, када нисмо хтели.

Капија дворске армије шкрипи
Певају се неке тужне песме
А у мени вришти неко чудно дете
Тражили смо оно што се не сме.

Очи нам се молитвом видеше
Непрегледна поља маште слути
Њему се друге планине свидеше
Остаде ми срце што се болом љути.

Хукне ли ветар на ово дрво суво
Корен ће да сече
Сада тражи да на тло падне ново
Попут реке што заморно тече.

Анђела Радичевић