Петрова црква – Црква апостола Петра и Павла Рас

На љупком узвишењу изнад Новог Пазара, које је од давнина сматрано светилиштем и вековима култним местом, налази се Црква Светих апостола Петра и Павла, позната као и Петрова црква. Према историјским одацима, црква апостола Петра и Павла, данашња Петрова црква код Новог Пазара је била седиште рашких владика, док се поред цркве налазила резиденција-двор српских владара, из времена владавине првих представника динасије Немањића. Ова древна угледна епископија се помиње у неким византијским и српским изворима као црквени центар српске државе у периоду после оснивања српске аутокефалне архиепископије, којом је управљао Свети Сава. Свеобухватна историјско-археолошка истраживања су показала да је тврдава Рас била смештена у близини катедралне цркве српске рашке епископије. Данас је ово налазиште познато под називом Градина Постење. Црква Светих апостола Петра и Павла је била средњовековно седиште српске државе и Епископије, што је чини најстаријим српским сакралним објектом и спомеником црквене архитектуре у Србији. Српски краљ Стефан Првовенчани, који је 1195. године примио владарски престо од оца, Великог жупана Стефана Немање, у свом познатом делу “Биографији Светог Симеона” пише да је седиште Србије у 12. веку било поред цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу. Ово место, високо на узвишењу је током векова било култно место и светилиште, које обилује бројним римским и византијским историјским траговима. Римско утврђење Арса из 4. века је доживело велику обнову током владавине Цара Јустинијана И, (527-565), који је древној тврђави доделио потпуно нову улогу и изглед, саградивши нове куле, цркве, бедеме и додатне објекте. Постојећи објекат цркве Светих апостола Петра и Павла је грађен у 9. или 10. веку, иако су истраживањима испод темеља садашње цркве, откривени гробови римских и словенских племића из 5. века пре нове ере и основе ранохришћанског храма из 7. века, што сведочи да је Црква Светог Петра и Павла најстарија сакрална грађевина на Балкану.
Најстарији делови храма светих апостола Петра и Павла, његова неоубичајена округла основа са централном куполом и три полукружне апсиде се уочавају разгледањем унутрашњости, због накнадних доградњи и промена које су вршене током историје. Археолошка истраживања потврђују да је црква обнављана неколико пута током историје, почев од 4. века, са значајним преправкама и доградњама у 7. веку. У тамној унутрашњости Цркве Светог Петра и Павла у Расу су видљива три слоја фресака загасито-црвеног тона, које су најстарије очуване уз гробнице смештене у зиду храма, након премазивања слоја фресака око 1250. године. На старом гробљу око цркве Светог Петра и Павла је откривен велики број крстоликих споменика, грчких ваза, сребрног посуђа, златног накита, бронзаних предмета, стаклених и ћилибарских предмета и украса, који су од изузетне научне вредности. Предмети из некрополе Петрове цркве су Изложени у Народном Музеју у Београду. На великом гробљу око Петрове цркве се налазе бројни римски, византијски и словенски надгробни споменици, од којих су многи такоде изложени у Народном Музеју у Београду.
Црква Светог Петра и Павла је нераскидиво повезана са животом Светог Симеона Немање, мудрог оснивача Династије Немањића. Рођен у Рибници, након прогона из Рашке због породичних сукоба, отац Завида је Стефана Немању крстио по обичајима римо-католицке вере, јер у то време у Дукљи није било православног свештенства. Млади Стефан Немања је по повратку у Рашку примио православну веру управо у Цркви Светог Петра и Павла, у којој је током његове владавине одржано мноштво црквених сабора и сусрета српске властеле са представницима византијског царства. У Петровој цркви су се венчали Срефан Немања и супруга Ана. Овде је крштен и најмлађи син Стефана Немање, Растко, који је рођен у оближњем селу Дежева. Широка и дубока крстионица је и данас видљива. Најзад, на овом месту је 1196. године Стефан Немања препустио владарски престо и управљање средњовековном српском државом свом сину, Стефану Првовенчаном. Дежевска жупа или дежевска долина је позната житница, изузетно плодно подручје, погодно за житарство и воћарство. Назив Дежева, по предању потиче од старе речи дежа, која означава дрвену посуду у којој се износио хлеб за најсвећаније моменте, стоганарод Дежеву доживљаја као место хлеба. Село Дежева – или Дежево, како је називано у средњем веку, помиње архиеписком Данило ИИ, описујући догађаје у вези са абдикацијом краља Стефана Драгутина са престола. Он каже да је краљ Драгутим свом брату Милутину даривао краљевство, ,,в Расе, в месте рекомом Дежеве,,.
Због свог изузетног историјског значаја, културно-историјска целина Стари Рас, коме припадају Манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови, Црква Светих апостола Петра и Павла, манастири Црна Река и Кончул, су од 1979. године део УНЕСЦО светског културног наслеђа.


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.