6. BUSINESS INTERNATIONAL SUMMIT је у току три сајамска дана трајања представио, кроз четир програмске целине бизнис ,нуаку,културу али и историјске и људске вредности као и сајамске излагаче са конкретном понудом, важном за туризам.
У оквиру самита је одржана и 6. међународна научна конференција о туризму BIST 2017 која је у години одрживог туризма добила наслов: 6th International Scientific Tourism Conference – BIST 2017, “SUSTAINABLE TOURISM – WAY TO SUCCESS”.

Ovaj naučni skup koji je već postao препзнатљив део научних догађања у Врњачкој бањи Србији, како по бројности научних радова и излагача, тако и по квалитету резултата, представљених из оквира најновијих научних истраживања.

Скуп подржали су и пратили су представници Владе Републике Србије, Републике Српске, Привредне коморе Србије,градова,локалних самоуправа и других државних научних институција и установа, као и привредници, предузетници, примарни пољопривредни произвођачи, чланови удружења, задруга из региона(Македоније,Црне Горе,Босне и Херцеговине,Хрватске и Грчке) и многи други. Сазнања, искуства, идеје која ће понети са овог скупа треба да оправдају суштину овог окупљања: да буде испред времена и да да квалитет више-истиче главни менаджер овог скупа Милан Јовичић

На овом самиту организатори су показали како наука, култура, традиција и бизнис иду заједно, одлично се допуњују али и квалитетно умрежавају.

Бизнис самити нису само догађај и сусрет за објављивање научних радова, него и форуми за пласирање знања – умећа на потенцијалима креирања нових технолошких могућности.

Основни циљ овог Busness самита, био је и остао, на основу реферата и излагања – доћи до савремених трендова и апликативних знања која ће у сфери развоја туризма помоћи Србији у њеном изласку из кризе и њеном успону у ранг лидерских држава у области туризма, како у региону тако и у Европи. Како су мање привреде изложене и позитивним, али и негативним ефектима процеса глобализације, тако се помера и лествица приоритета, мада је у питању укључивање у светска економска кретања,наглашава Проф.др Светлана Стевовић,председник научног одбора BIST 2017.

Будућност доноси огромне могућности за туризам да преузме главну улогу на политичком и економском плану и допринесе економском расту и развоју. Такође, уноси додатне изазове и одговорности за туристички сектор у смислу преузимања водеће улоге у ублажавању могућих негативних утицаја на локалне заједнице, друштвени напредак и животну средину.

Туризам се развио у глобални феномен и један од најважнијих привредних сектора нашег времена, што потврђује његов директан доприноси од 5% у БДП у свету. Још увек постоје значајани потенцијали за даљу експанзију у наредним деценијама, како у развијеним тако и у новим туристичким дестинацијама, уз претпоставку да се створе одговарајући услови и правила у вези са пословним окружењем, инфраструктуром, маркетингом и људским ресурсима.

Да би наведено било могуће, неопходно је да се туризам сагледава као приоритет националних политичких одлука, подстиче такмичарски дух и примењује моделе одговорног пословање у пракси и повећање сарадње између јавног и приватног сектора.

Из тога проистиче да Србија има квалитетне ресурсе и да треба посебну пажњу да посвети стимулисању развоја међународног туризма, као значајног фактора укупног друштвеног и привредног развоја. При томе не треба занемарити и развој домаћег туризма који је према проценама Светске Туристичке Организације око 10 пута већи у обиму, у односу на међународи туризам.

Перманентно се предузимају мере ради остваривања што повољнијих резултата, кад је реч о туристима из привредно најразвијенијих земаља, али истовремено не треба заборавити и туристе из региона као и туристе земаља у развоју, који ће стално повећавати своје учешће у међународном туризму, када је реч о њиховој иницијативној и рецептивној улози.

Неспорно је да Србија своје место мора тражити у оквирима најпре регионалног, а онда и европског тржишта, при чему мора заштитити своје виталне националне интересе који се морају конципирати у адекватном стратешком документу. Са друге стране, регионална интеграција којој припадамо у сваком погледу, историском, економском и географском јесте ЕУ.

Уласком у ЕУ Србија би добила додатну снагу за превазилажење актуелних унутрашњих аномалија. Овај скуп је доказао да Влада, како због буџетских ограничења и других развојних приоритета, тако и због занемаривања и непрепознавања туризма као једне од кључних привредних грана, није спровела активну туристичку политику, која би туризму у Републици Србији омогућила значајнији конкурентски искорак. Научни допринос изложених радова огледа се, између осталог и у показивању свих развојних могућности ове, за Србију важне привредне гране.

Република Србија је највећи део времена од усвајања претходне Стратегије провела у отежаним условима проналажења сопствене политичке и привредне стабилности, дакле унутрашње консолидације, што је резултирало нижим политичким и вредносним интересима Републике Србије у погледу развоја туризма.

Сада када Република Србија улази у процес европских интеграција и када гради јединствену геостратешку позицију, могући су бројни велики приватни и јавни пројекти, који јој омогућавају стварање јасних и недвосмислених алтернатива дугорочног одрживог раста и развоја у наредном периоду. У условима када Република Србија подиже своју преговарачку снагу у односу на ближа и даља глобална тржишта, реално је очекивати да настају повољнији услови за значајан развој туризма земље.

Стога је циљ да се туризму приступи системски, не само кроз економске показатеље (као могућем одрживом извору стварања нове додатне вредности и запошљавања у Републици Србији), већ и кроз мултипликативне ефекте, које туризам има на укупан друштвено-социјални развој, локални и регионални развој, на развој културе и образовања, унапређење животне средине и на развој комплементарних делатности (трговине, пољопривреде, грађевинарства и др), те је потребно да туризам заузме значајно место на агенди стратешких одлука Владе и тиме коначно одреди ранг амбиција Републике Србије према овом привредном сектору на средњи и дуги рок.

 

Закључци скупа, који се упућују на Владу РС и релевантна управљачка тела и представнике:

потребна је заштитита својих виталних националних интереса (који се морају конципирати у адекватном стратешком документу),
јачање конкурентности туристичке привреде и са њом повезаних делатности на домаћем и међународном тржишту,
повећање броја образованих запослених у сектору туризма и његовог учешћа у структури укупног броја запослених у Републици Србији,
унапређење укупног имиџа Републике Србије у региону, Европи и свету,
боља едукација кадрова према опште прихваћеним стандардима пословања у Европској унији,
урадити акционе планове са јасним програмом рада свих институција државе које се баве туризмом.
доношења новог Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, као фактора развоја туризма републике Србије са отлкањањем до сад указаних недостатака из постојећег закона из 2016 год.
дефинисање препоручљивог модела јавно – приватног партнерства у туризму Србије
укључење савремених техника и информационих технологија, као што је нпр. учење на даљину у функцији развоја и унапређења руралног туризма

Током 6. BUSINESS САМИТА је одржано и неколико тематских научних сесија, а посебну пажњу су привукле презентације проф. др Драгана Батавељића са темом о последицама акцидентних догађања који су загадили животну средину, на развој туризма, као и тема проф. др Светлане Стевовић: „Софтwаре тоолс фор дистанце леарнинг ин тхе фунцтион оф едуцатион фор рурал тоурисм девелопмент“ (Софтверски алати за учење на даљину у функцији развоја руралног туризма).

Атрактивна је била и значајне податке и доказницу је извела и колегиница Кристина Поповић са темом ‚‚Биодиверзитет као вредност за развој туризма у Србији“. Теме везане за стратегија развоја туризма Републике Србије, здравствени, верски туризам, као и тема нашег госта из Македоније Стојана Србиноског „Решавање проблема снабдевања водом као фактор развоја градског туризма у Скопљу“, што је применљиво и на могуће решавање проблема неких туристичких дестинација у Србији, који настаје повећањем броја туриста.(ове и остале радове који су и штампани у зборнику ISBN 978-86-80510-02-6 можете погледати и преузети са сајта www.gegula.rs)

6. BUSINESS SAMIT је оправдао очекивања, како организатора тако и учесника, што је доказало присуство великог броја бизнисмена,предузетника, научних радника, представника државних органа и гостију. Овај скуп остаје упамћен као најбоље организован научни скуп у 2017 години .

Цитат најбогатијег човека у 2011 год. у свету Карлоса Слим Хелуа: „… Извући људе из сиромаштва и укључити их у модерну економију – је добро за економију, земљу и друштво“ може се прогласити завршном фразом самита и ових закључака.

 

Врњачка Бања,Видовдан 2017.године Милан Јовичић,дипл.менаджер
Главни менаджер BIST 2017


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.