ПЕТРОВДАНКА

Не дирај нам ране, Петровдане!

Нека стане дозревање лета,

Петровац спорије нека цвета,

Горопадне реке зауставите хуј,

Пчеле радилице утишајте зуј,

Нежније бубе на земљу стајте,

Устајте лепптири са цвећа тише

Земља опрезније нека дише

-спавају они што овде бише.

 

 

Не знамо где су, знамо да јесу

Негде између трава и мрава.

Нису знали зашта су пали

-за једну главу стотину дали.

Без речи голготу да спречи,

Са трона свог гледао Бог.

Не даде знак, ћутао чак,

Звиждали меци, плакали преци,

Косиле Швабе српске главе

Као косачи зреле траве.

 

 

Главу дали, невини пали,

Домаћини, момци, делије,

Земља их крије, нигде их није,

Те зато опет око Петровдана

Процури јед из старих рана,

Па молим звончиће и љутиће

Да расту плиће, ветрове да се смире,

Лептире да их не узнемире,

Не знамо где су, знамо да јесу

У вашаришту трава и незаборава.

 


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.