ПОЕЗИЈА – АЛЕМПИЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР

Александар Алемпијевић из Горњих Бањана
Рођен 22.04 1995
Поезију почињем да пишем у средњој школи.
Лепота мог звичаја,а наравно ту су и прве љубави, навеле су ме да поченем да пишем поезију.

 

БРАЋА ЖИВАНОВИЋ

Беше јесен, од гране лис одвојио,
Два сина, до две јабуке
живот је ускратио.

Још нису знали ни шта век значи,
Већ су војничку пушку држали.

Раним јутром, чим зора зарудила,
Пред кућом се војска створила,
На глави им беху берткe нисмо знали
Које су то чете.

Живана већ отерали, трaжише и Душана,
Није имао ни петнаест лета,
Али рат је то Побро мој,
Ко те пита за године,
Кад се држава брани.

А подели се и војска на четника и партизана
Живановића кућа оста без мушких глава!

У авлији вриска и галама ,,Погибе Живан остасмо и без Душан“.

Отац главу под браду савијо,
из дворишта јаук одјекнуо,
,,Што си Боже кућу ми затворио,
а увек сам ти се молио“.

У очима остале косе не мршене,
Ливаде не покошене, погача врела
Она их је и мамила.

Преко класја не пожњивеног,
Цвећа шарног, у мајчин загрљај топао.

АЛЕМПИЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/kraljevske-novine.rs/www/wp-includes/functions.php on line 3970

Затворено за коментаре.