С небом на дохват

Тим планинским путевима ходали су још Немањићи. Ту су неке од њихових најпознатијих задужбина, ту су Савине испоснице и воде, ту трагови Немањиног видовитог штапа. Сунце се ујутру помаља иза грдосије Копаоника, пред вече се смирује над Голијом. Лепоте, расуте на све стране, чекају на нас. Старе разгледнице сведоче да се о тим лепотама одавно зна у туризму Србије, а сада је питање да ли се зна још увек

Пут за Рудно се одваја од магистрале крај Ибра код места Брвеник. Саобраћајница  прави скоро пун круг око узвишења на коме се налазе остаци града Брвеника и потом кривуда кроз Брвеничку клисуру, пратећи ток истоимене реке. Насеље Градац се налази десетак километара узводно.

У селу се флашира вода „Ива“, али је насеље много познатије по манастирској цркви посвећеној Благовестима Пресвете Богородице, задужбини Јелене, жене краља Уроша. У импресивној цркви, за коју се причало да је пета у рангу Немањићких задужбина, налази се кивот велике краљице. Тело је, међутим, ишчезло негде у измаглици векова.

Током маја сваке године у манастиру се одржавају „Дани Јелене Анжујске“ или „Дани јоргована“. По предању, јорговане је у долини Ибра посадио краљ Урош за своју невесту. Монахиње из манастира Градац познате су по врхунском осликавању икона.

Од манастира пут кривуда уз планину Радочело. После двадесетак километара дужинских и скоро хиљаду метара успона излази на бајколику висораван и у село Рудно. Село је на 1.100 метара надморске висине, окружено густим шумама, богатим и раскошним пашњацима, ливадама и мноштвом горских река и потока.

Шуме су углавном столетне, четинарске. Највиши врх Радочела, Кривача, на 1.643 метра је надморске висине. Из села Рудно постоји стаза кроз стару шуму ко ја до њега води.

Интересантна је овде црквица Никољача из XIV века, која није посвећена Светом Николи него Светом Илији. Мањих је димензија и покривена каменим плочама. Удаљена је два километра од насеља и налази се на шумском пропланку окруженом високим смрчама. Недавно је подигнут и звоник. У сличном маниру обновљена је и месна Црква Свете Тројице.

Рудно је пре свега климатско место, на коме се крвна слика поправља задивљујућом брзином. Место има дугу туристичку традицију. Овде су гости долазили пре него што је откривен Копаоник као туристичка дестинација. О томе сведоче и старе разгледнице са лепо уређеним брвнарама у којима су одседали гости.

И данас одседају у лепо уређеним брвнарама које пружају комфор достојан високо рангираних туристичких центара. Најзначајнији објекти су брвнаре породице Шеклер са етно рестораном „Бели багрем“. О квалитету хране коју нуди ресторан најбоље говоре бројне награде које је домаћица Милијана Шеклер добила на сајамским манифестацијама. Поменимо и домаћинство „Селена“ и нешто удаљеније туристичко насеље „Небо“.

Небо над Радочелом је луминисцентно потпуно не загађено, па током ноћи можете сагледати све детаље разасуте Кумове сламе.Подједнако су лепи изласци сунца над Копаоником или његов смирај на висовима Голије. Рудно је познато као место које има највише сунчаних дана у Србији и посебну ружу ветрова, погодну за лечење обољења дисајних органа.

Благо

Кажу да одавде води седам путева. Историја вели да су кроз Рудно пролазили многи каравани у правцу Дубровника. Таква историја вероватно је подстакла и приче о великом закопаном благу, каквих има и у многим другим крајевима Србије. У невољи можда закопано, с надом узалуд тражено, до сад је само у причама налажено.

ОСВЕШТАВАЊЕ ЖИВОТА И ВРЕМЕНА

На локалитету Бревина, на Рудњанској висоравни, извиђачи сваког лета организују логор за камповање и едуковање деце. Стаза здравља је дугачка тридесет шест километара, са постављеним етно брвнарама за одмор успут. Кањон Каце својим слаповима чини овај предео веома привлачним и изазовним.

Најважнији догађаји у Рудном током године су окупљање на Бадње вече, уз паљење бадњака пред Црквом Свете Тројице, „Хајка на лисице и вукове“ током марта, јулски Сабор, „Цветна поља Европе“ у августу, Сабор на Радочелу у августу, „Кромпиријада“ и Сабор у манастиру Студеница током септембра.

Манастир Придворица се налази на северо западним падинама Радочела. О цркви посвећеној Преображењу Господњем се мало зна, али је извесно да је ктитор био значајна личност и да је манастир имао свој водовод. Занимљиви су и камени украси уграђени у фасаду цркве.

Од насеља Рудно до Придворице води макадамски пут преко Девића,али боље је кренути ка Придворици путем преко Студенице. И пут који води ка Студеници је макадамски, али добро одржаван и врло сликовит. По времено се види велики део масива Копаоника,а потом удолина ка Студеници. Занимљива је црква на гробљу у селу Врх. Обликом и габаритима готово је идентична са Никољачом. Посвећена је Светом Ђорђу а у олтарском делу фасаде је уграђена плоча са главом  сличном оној у Придворици.У унутрашњости цркве има још неколико таквих плоча. На путу до Студенице се налази и занимљива спратна црква у селу Долац.

Испод планине Радочело Стефан Немања је саградио манастир крајем XII века. Манастир се зове по Студеници, реци која тече са Голије и улива се у Ибар. Од 1207. године, па до половине XIII века Свети Сава борави у Студеници. Под Савиним старатељством манастир постаје велики културни и духовни центар средњовековне Србије. Сврстава се у највредније споменике рашке градитељске школе. Црква посвећена Богородици је једнобродна, са олтарским простором и унутрашњом припратом, док је спољашњу нешто касније подигао краљ Радослав. У цркви се чувају мошти Светог Симеона, односно Стефана Немање, његове жене Ане, и њиховог сина Стефана.

Путнику који жели да посети Придворицу посебно се препоручује да посети и Савине испоснице које се налазе недалеко од пута, на падинама Чемернице. До Доње испоснице, са извором Савина вода, стиже се за десетак минута лаганог хода. До Горње води занимљива стаза дугачка око три километра. У Горњој испосници је црква посвећена Светом Ђорђу. Подигнута је у XIII веку а четири века касније ју је осликао Георгије Митрофановић.

Воде

На Радочелу, вода у рекама и потоцима је изузетног квалитета, пошто се у околини не налазе  никакви индустријски центри. Највеће су реке Бревине, Изубра и Врело. Све три богате су поточном пастрмком и речним раком.

Текст и фото: Драган Боснић


Notice: Тема без comments.php је застарело почев од издања 3.0.0 и тренутно не постоји алтернатива. Молимо вас да укључите шаблон comments.php у својој теми. in /home/artistod/public_html/kraljevske-novine.rs/wp-includes/functions.php on line 3968

Затворено за коментаре.