Саопстење, Министарство за бригу о породици и демографију

Државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић изјавила је данас на седници Управног одбора Пројекта „Подстицајно родитељство“, да о сваком нашем детету можемо да бринемо на различите начине, али да је у свему томе, брига о породици детета кључнаи да се у том смислу Министарство одмах по оснивању укључило у рад на координисању овим пројектом који у Србији спроводи УНИЦЕФ уз подршку Владе Србије.

На данашњој свечаној седници Управног одбора, одржаном у Палати Србија, на тему ,,Интерсекторски програми подршке родитељству-потенцијали, изазови, перспективе,,  где је посебно било речи о ненасилном васпитавању деце, као и о такозваном 5П моделу васпитања деце.

Миловановић Минић је рекла да је радује што је постало логично да о овој теми размишљамо и радимо заједно, усаглашено, како бисмо мајкама, очевима, хранитељима, усвојитељима, свим старатељима мале деце обезбедили достојанствен живот и отворили врата подршке онда када им је то најпотребније, онда када су дете и његова породица најосетљивији.

Глобално, приближно половина дечје популације у свету, или приближно милијарду деце и адолесцената од две до 17 година, сваке године доживљава физичко, емоционално или сексуално насиље, нагласила је државна секретарка, додавши да свако треће дете узраста од две до четири године, трпи неки облик насиља док је чак 45 одсто деце од  годину до 14 година имало искуство насиља у Србији.

Миловановић Минић је истакла да подаци МИКС истраживања за нашу земљу показују да три четвртине мале деце узраста од две до четири године редовно трпи насилну дисциплину и физичко кажњавање.

Она је нагласила да су деца са сметњама у развоју посебно изложена ризику од насиља и занемаривања, те да државне институције раде на унапређењу системске подршке породици од републичког до локалног нивоа, укључујући и невладин сектор као битан фактор те подршке.

Наш заједнички циљ је да подстичемо позитивно родитељство и да помогнемо  родитељима да развијају позитивне праксе у васпитању деце јер се насилник не постаје рођењем, насиље се учи, наслини обрасци се преузимају из породице и преносе даље на друге односе и током целокупног развоја све до одраслог доба, указала је државна секретарка.

Према њеним речима, неопходано је да допринсемо прекиду тог хоризонталног и трансгенерацијског ланца насилних образаца.

Председница УО „Подстицајно родитељство кроз игру“ професорка Славица Ђукић Дејановић истакла је да је родитељство широко и вишеструко питање политике од које зависе многи аспекти социјалног, емоционалног и физичког развоја деце, додавши да је зато природно да оно буде у центру пажње више сектора и центру пажње интерсекторске сарадње.

Данас смо се сложили да је непходна добра координација расположивих ресурса према потребама како би подршка деци и породици функционисала као јединствен програм, а не као низ засебних активности кратког домета, навела је она.

Ђукић Дејановић је нагласила да зато очекује да и данашња дискусија управо буде корак у том смеру, ка бољој координацији и интеграцији, а на тај начин већој ефикасности.

У оквиру округлог стола, а сходно дневном реду сагледани су и досадашњи резултати програма подршке у области родитељства и породично орјентисаних раних интервенција кроз који се интензивно подржавају деца са тешкоћама у развоју и њихове породице.

Ђукић Дејановић је подсетила на то да је Програм подстицајно родитељство  програм Владе Републике Србије, УНИЦЕФ-а, националних и локалних партнера, али и свих родитеља и све мале деце у Србији.

Ово је програм који позива јединице локалне самоуправе да развијајузаједнице које подржавају оптимални развој за свако дете, без обзира на порекло, социјално-економски или здравствени статус деце и родитеља, истакла је Ђукић Дејановић.

Програм се ослања на постојеће капацитете у системима (на мрежу услуга поливалентне патронажене службе и педијатрије, предшколске установе и услуге социјалне заштите), али надограђује квалитет директног рада сапородицама, како би родитељи боље разумели и подржали развој и рано учење кроз игру, посебно у првих 1.000 дана, како би се вештије носиле са родитељским и другим изворима стреса, како би деца уз подршку мајки, уживала у добробити која долази од укључености очева и добре родитељске сарадње нагласила је Ђукић Дејановић и додала да су заједничко упориште свих поменутих програма глобални циљеви одрживог развоја Агенде 2030.

Током дискусије  било је речи о  могућностима и изазовима системских промена које би ове иновативне праксе учиниле одрживим и стандардизованим, распростарањеним и изван пилот локација, као и о питањима  које су то буџетске импликације иновираних приступа и  како локално и национално обезбедити координацију и интеграцију унутра сектора.

Након обраћања заменице директорке Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Јоси Ечхевери Буркхардт, представнице УНИЦЕФ-а Јелена Зајегановић Јаковљевић и Мила Вуковић Јовановић поднеле су Извештај о прогресу Програма ,,Развојно родитељство и план даљих активности, а потом и представиле Инструмент Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а за ситуациону анализу кросекторске подршке холистичком развоју деце у раном детињству уследила су излагања чланова Управног одбора.

Професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду Невенка Жегарац представила је ,,Модел 5 Т,,  који представља модел подршке ненасилном дисциплиновању, и који је комплементаран Подстицајном родитељству најавивши и приручник за родитеље и практичаре.

На самом крају свечане седнице, од стране УНИЦЕФ-а, најзаслужнијим представницима који су у протеклом периоду дали значајан допринос Програму ,,Подстицајно родитељство,,  уручене су и плакете.

Признања су поред осталих  добили државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, председница Управног одбора Славица Ђукић Дејановић и представник Министарства државне управе и локалне самоуправе Чедомир Ракић.

Београд,

14. јул 2022. године