Три деценије српске певнице у Линцу

Интервју са чланицом хора певнице Свети Николај Жички Маријом Симић поводом доделе признања велике повеље кнегиње Персиде Карађорђевић

Које године је основана певница и како је потекла иницијатива?

Пре 30ак година када је наш прота Драган Мићић почео да служи у Линцу за певницом је појала протиница Гроздана. Њој су се придружили тадашња вероучитељица Мирјана Миладиновић-Стефановић и њен супруг Душан Миладиновић (који се 2007. године упокојио у Господу), некадашњи шеф-диригент београдске филхармоније. Својим трудом, залагањем и познавањем црквене/духовне музике они су привукли известан број чланова који су израсли у квалитетне појце.

Колико чланова има певница и коју музику највише појете?

Певница данас броји око 14 активних чланова (укључујући и четири богослова), у главном младих особа између 17-35 година, што је врло битно нагласити јер та чињеница додатно привлачи многе младе парохијане у Свети Храм. Наша певница поје искључиво духовне и етно/изворне песме.

Шта је за вас духовна музика/песма?

Духовна песма је молитва, она је неисцрпни извор Благодати Божије којом се на величанствен начин прославља Света Тројица. На Светој Литургији се небо спаја са земљом, те певница и верни народ заједно са Анђелима Божијим песмом славе Оца, Творца неба и земље. Света Црква је одувек песмом славила Бога, како у старом тако и у новом завету. Свети Николај Жички, коме је наша певница посвећена, је објаснио да се кроз појање духовних песмама Благодат Божија спушта у срце човека. Духовне песме доносе велику радост и тако душа осећа мир и спокој.

Како је дошло до сарадње са Мајом Ковачевић?

Мају Ковачевић смо сестра и ја упознале на промоцији њене књиге „Св. Анастасија“ у Минхену где смо отпевале истоимену песму чији је аутор такође Маја. После тога се родила идеја да Маја буде гост и наше парохије у Линцу где смо поново имале прилику да отпевамо њене песме. Након посете нашој парохији је сарадња са Мајом постала интензивнија.

Песма Патријарху Павлу доживела је велики успех. Како је она настала?

Када смо од Маје добили на поверење текст песме посвећеној Патријарху Павлу то је изазвало велико усхићење и радост јер нам се блаженопочивши Патријарх Павле урезао његовим примером и животом дубоко у срце.

Мелодију је искомпоновао наш кум, дипломирани музичар и хармоникаш Александар Коловски. Мелодија је у складу са текстом – радосна – јер текст и сам каже „радујте се срби“.

Ви сте снимили и песму Туманских Светитеља. Шта је даље у плану?

Била нам је велика радост што смо имали прилику да отпевамо песму Туманским Светитељима, чије су мошти посетиле нашу парохију неколико месеци пре снимања те песме. Житије Светих Зосима и Јакова су постали све познатији међу нашим народом, велика чуда су се десила и дешавају се у тој духовној оази којој хрли велики број верника. Текст песме нам говори да је Маја била инспирисана Благодаћу Божијом која се изобилно излива из њихових светих моштију.

Тренутно радимо на песми о Светом Симеону Мироточивом која би уз Божију помоћ а уз благослов Светог Симеона требала да изађе до краја године. Ова песма је од велике важности како за Мају тако и за нас извођаче, јер се у песми ради о једној важној личности, о великом Стефану Немањи, који је основао нашу државу и који нам је измолио од Господа једног од највећих српских Светитеља, његовог сина, Светога Саву. Свети Симеон је поставио темељ на којем се српски народ изградио те њему дугујемо велику захвалност и поштовање за оно што јесмо.

Ваша порука нашим читаоцима:

Да се трудимо да следујемо пут наших предака, да негујемо нашу традицију где год се налазили, било у матици или расејању. Песмом да славимо и величамо Бога и Његове Свете, као што Свети Симеон у свом „завештању песме“ рече: „Свака птица својим гласом пева и сваки народ има свој глас и своју песму по којој се познаје“. Завршићу са најлепшим стиховима: „Радујте се срби“ и „појте Богу нашему, појте“.