Процветаће јорговани

и ти ћеш опет доћи

у пратњи оклопника и перјаника

у златној кочији шестопрега.

Погледај преко брега

како под притиском стега

пени Ибар и теби пева

кроз Долину Краљева.

 

Процветаће јорговани

Урошевом љубављу освештани,

да те дочекају као некада.

И ти ћеш опет доћи

седамстолетном тајном прикривена

Урошу да будеш жена

а сербадији у зла времена

покров и тврда кула.

 

Опет ће јоргован да заталаса,

од Жиче до Градца и Раса,

и ти ћеш из твоје Провансе,

Фрушка невесто од гласа,

право међ витезе и ордоносе,

тобом да се васкрслом поносе,

што приљуби народ, српски дом,

и добар, лак, јарам Христов.

 

Дођи да зашијеш небо и обданицу

и женолику звезду Даницу

за руке вредних везиља,

да  ти срцовезом од љубави и миља

на наличју неба песму изаткају.

А ти да им будеш уместо мелема

благочастива Анжујска Јелена.

 

Процветаће јорговани

а ти нећеш доћи

јер нигде ниси ни одлазила!

Столећима стражариш као добра вила

од Жиче до Раса и Ибарског Колашина.

У свакој капи росе те има,

У Темељима Бањске и Градца

у сваком откуцају наших срдаца.

 

Љиљана Браловић