„Глас Србије“ новинско-издавачко предузеће из Краљева објавило је стихозбирку песама прожетих духовношћу Јован Н. Бундала из Београда. Већ у уводној речи аутора, назире се пут којим је кренуо пишући песме које је даривао збирци под симболичним називом „Молитве под липом“. Између осталог аутор наводи:

Пишући стихове које дарујем збирци у настајању, завиривао сам у своју душу са обе стране грехова и врлина. Чега има више између њених корица и чега је било више у животу, нека сам Господ Бог одмери и нека ме правично награди или примерено казни. Од прве спознаје да постоји нешто изван телесних потреба човека, нешто што душу и мисао води ван земаљске свакодневности питао сам се: Ко је Бог и ко сам ја у овом и ко ћу, или шта ћу, бити у оном свету? Читајући, гледајући и слушајући сазнао сам да сам трунка праха на Божијој метли и да је Бог љубав, несебична и свеобухватна љубав и да сам и ја љубав, Љубав према себи, према ближњем свом, према свакоме и свему. Бог је и праштање, Бог је пожртвовање и самилост. Бог је милост и лепота. Бог је и ваздух који дишем и плод који једем и мирис јутра и рука која ми пружа вино причесно и пријатељ са којим пијем оно друго вино. Бог је љубав од вечности до бескраја. А човек? Човек је украс света, човек је Божије створење, обдарено Божијим ликом, у коме су топло гнездо свиле разум и душа, љубав и врлине. Као што Бог није сам, тако ни човек није и не сме бити сам, човек има безброј браће, на земљи око себе и на небу пре и после земаљског себе. Зато те молим Господе Боже мој, ако сам грешан записао нешто како није, опрости ми, ипак сам само човек који молитвом не тражи ништа од Тебе за себе, већ Ти се захваљујем за све што си ми дао. А дао си ми много. Дао си ми разум и покрет, очи си ми дао да видим и уши да чујем, да видим и чујем брата, човека поред себе. Велико богатство си ми дао, Господе Боже мој, дао си ми цветна поља и мирисе на њима.

У надахнутој рецензији књижевница из Београда Лела Марковић између осталог каже:
Раб Божји, Јован Н. Бундало, књигу молитви под липом започе благодарношћу Господу на даровима, лирски сетно, искрено и покајно. Тренутак када човек спозна да је само „трунка праха на Божијој метли“, како то лирски изражава песник, и да је у њему прошло време хелиоцентризма тренутак је када открије сву лепоту и дубину тајне Божијег стварања. „Нека је благословен овај дан“ – већ насловом своје уводне речи, изражава дивљење Створитељу који је Љубав, Жртва и Милост. Благодари песник на богатству које му је подарено, да воли, поштује и прашта, иако није већи ни бољи од оних којима прашта.

„Слава Теби Господе, ово Ти пишеш! Ти кроз мене казујеш стихове, ја само држим перо и мислим на Твоју моћ и љубав твоју… “ Добар почетак песничког стварања прожетог духовношћу је разумевање песника да ништа није наше већ да је све од Бога дар, па тако и таланти да би се умножавали. Бундало се определио за песничке трифоре, три циклуса као три његова прозора у храм духовности. Већ првом строфом Молитвене песме, песник показује своје умеће:

„Псалтиром напојих жеђи душе своје/ стиховима тим се мисли јутром мију,/ а срце ми крепе јер Гопода љубе./ Кад се сродне душе у молитви споје/ тад све свете тајне у једну се слију,/ под небеским сводом пролеће процвета,/ одлете из мисли хладне буре, грубе,/ па нам срца греју чари рајских лета.“

Одмах после ове песме, песник подиже главу ка Небу и диви се Троједином Богу, снази његових моћи и лепоти стварања, захвалан за разум, за душу и тело. Држећи се стварања света, Постање утка песних у стихове своје, не би ли се пером дотакао и те дивне библијске теме. Радујте се и веселите се! – преноси поклич гледајући са дивљењем и радошћу уређену Божију творевину у којој има правде јер је плата на Небесима, прогнанима правде ради.

Диви се праведницима међ Србима који светим животом заслужише Царство Небеско, стихује путеве Светог Саве, Светог Симеона, Свете Анастасије, и несветог а светог нашег времена – блаженопочившег Патријарха Павла…

На крају желимо рећи неколико речи о аутору збирке:

Јован Н. Бундало рођен је 07. јула. 1948. године у Мајкић Јапри код Санског Моста, ово је његова шеснаеста књига. Досадашњи издавачи били су Просвета , Чигоја штампа, Букленд, Свет књиге, Креативна радионица Балкан, а поред Леле Марковић рецензенти и уредници били су Чедомир Мирковић, Милован Витезовић, Јован Михаило и други. Носилац је виша награда за песничко и прозно стваралаштво. Живи и ствара у Београду.

На крају уводне речи аутор опрост тражи: Праштај Господе Боже мој, што се и моја грешна душа нада Васкрсењу!

Даница Ђошић