Процветаће јорговани
и ти ћеш опет доћи
у пратњи оклопника и перјаника
у златној кочији шестопрега.
Погледај преко брега
како под притиском стега
пени Ибар и теби пева
кроз Долину Краљева.
Процветаће јорговани
Урошевом љубављу освештани,
да те дочекају као некада.
И ти ћеш опет доћи
седамстолетном тајном прикривена
Урошу да будеш жена
а сербадији у зла времена
покров и тврда кула.
Опет ће јоргован да заталаса,
од Жиче до Градца и Раса,
и ти ћеш из твоје Провансе,
Фрушка невесто од гласа,
право међ витезе и ордоносе,
тобом да се васкрслом поносе,
што приљуби народ, српски дом,
и добар, лак, јарам Христов.
Дођи да зашијеш небо и обданицу
и женолику звезду Даницу
за руке вредних везиља,
да ти срцовезом од љубави и миља
на наличју неба песму изаткају.
А ти да им будеш уместо мелема
благочастива Анжујска Јелена.
Процветаће јорговани
а ти нећеш доћи
јер нигде ниси ни одлазила!
Столећима стражариш као добра вила
од Жиче до Раса и Ибарског Колашина.
У свакој капи росе те има,
У Темељима Бањске и Градца
у сваком откуцају наших срдаца.
Љиљана Браловић
