АНАСТАСИЈА

У сатроме Расу, на царскоме двору,
свијала је мајка гнездо својих   *тића,
хранила је мајка своју свету лозу,
светоодну лозу царских Немањића.

    Мајка Св. Саве вековима сија,
Св. Анастасија

Опет бели голуб своја крила шири,
лети према небу један храм да види,
у храму је овом она давно била,
молитве је своје Богу узносила.

   Мајка Св. Саве светим  храмом сија,
Св. Анастасија

Молила је Бога да се Срби сложе
и данас се моли помози нам Боже,
ево ја те молим сада као дете
да ме штите твоје мајко руке свете.

Мајка Св. Саве целом српству  сија,
Св. Анастасија

Њене свете мошти овде су донели,
јер су њу Срби искрено волели,
у светоме храму она сада спава,
Студеницу сунце због ње обасјава.

  Мајка Св Саве Студеницом сија,
Св. Анастасија.

Одјекукју звона на светоме храму,
сећају на једну Св. српску мајку,
Анастасија је завет нама дала,
да се српски народ никад нераздваја.

  Мајка Св. Саве свим мајкама сија,
Св. Анастасија.

Богородица је заштитница њена,
света монахиња а и света жена,
мајка Св. Саве то је била она,
старим Расом брује Студеничка звона.

  Мајка Св. Саве старим Расом сија,
Св. Анастасија.

У нашим срцима она вечно живи,
и свака се српкинја мајци Светој. диви,
јер је она била мајка Св. Саве,
мајка Немањића св. лозе славне.

   Мајка Св. Саве Св.Савом сија,
Св. Анастасија.