„Благослов  Патријарха српског Павла“ – нова књига српске списатељице Маје Ковачевић

Повод за овај текст је нова књига српске списатељице Маје Ковачевић, која је ових дана изашла из  штампе у издавачкој кући „Глас Србије“, чији је Маја власник и директор. Књига се зове „Благослов  Патријарха српског Павла“ и посвећена је, као што се може претпоставити, овом великану српске  духовности, али и реалног живота. Поред два већ објављена бајковита сачињенија о Светој  Анастазији и Светој Петки, ово је трећа Мајина књига о личностима са друге стране тривијалног  овоземаљског живота које су трајно узидане у темеље наше вере, културе и историје 

Све то, и још много тога, садржај је Мајине књиге о Патријарху Павлу, која је истовремено и прича  о њој, њеном животу и свима онима који је окружују, а којима је она живот удахнула и у свет их  извела. Необичан је то спој, та прича која од самог почетка иде у два правца који су паралелни, чак  би се могло рећи да се преплићу и постају једно, једино исходиште гледано данас и са ове тачке. 

Говорећи о свом делу и жељи да оно угледа светло дана, Књига је мало необична, каже она,  другачија од мојих претходних књига, а вероватно и од већине написаних дела са сличном  тематиком. Не зато што сам ја геније и што сам хтела да се поигравам стиловима и књижевним  егзибицијама, далеко од тога, необична је зато што је читав тај садржај готово у једном тренутку  формиран у мени и то сасвим уобичајеним поводом. Књига је настала као  мој напор да на адекватан начин објасним деци ко је био, и још увек јесте, тај свети човек који их је  гледао из рама са зида у нашој дневној соби. Била је зима, око нас успавано село и повремено  завијање паса луталица, а ми окупљени око ватре и забављени причама о свецима и божанским  тајнама. Када смо се дотакли Патријарха, дуго сам ћутала тражећи праве речи, праве реченице и  слике којима бих деци дочарала тај свети и светао лик. А онда је, као у неком магновењу, то  провалило из мене, та прича обојена предивним усхићењем које ме је носило као на крилима. Речи су долазиле саме, низале се правећи слике и призоре какве и заслужује један светац. Деца су збуњено  гледала час мене, а час слику Патријарха на зиду и слушала ме отворених уста. Већ тада сам знала  да то мора бити књига, о нама и нашем заштитнику, узданици и трајном учитељу. 

Када сам то тренутно усхићење преточила у текст додала сам и онај део који се тиче нас и тако  направила везу, односно спој или исповест о нашем животу у вери, о нашем колективном  одушевљењу будућим свецем, о некоме ко нас је, чак и без физичког присуства, још више ујединио,  учврстио и окупио око православља и око хришћанства које у својој суштини и јесте љубав. 

Тако је настала та књига која је мени изузетно драга и која као да носи неку поуку у себи. Заправо,  колико год ја била ношена жељом да тај догађај опишем, са свим оним што му је претходило, толико  је и тај догађај, односно књига, захтевала од мене да буде написана, или се мени тако чинило. А у  прилог тог необичног додала бих и чињеницу да се без моје намере да то тако буде, књига из штампе  појављује баш на рођендан покојног Патријарха Павла. Случајност, рећи ће неки. Може бити, али  ја сам случајности у животу одавно одбацила. 

Осим књиге ових дана се може чути и нова песма о Патријарху Павлу. могло би се рећи ода у славу  блаженопочившег Павла, ниска стихова у којима је сажет његов живот, његов значај и његова  заслуга за све нас, па и за људски род који увек остане затечен пред оваквим величинама, а њихов  формат или феномен се састоји само у томе да су, како је и Патријарх Павле говорио, људи. 

. У овом музичком делу учествовао је како то већ иде, мала војска у служби духовности, Певница  из Линца Светог Владике Николаја Жичког која је песму срцем испевала,мелодију је урадио 

Александар Коловски,аранжман Марија Симић .Књига је изашла са благословом Патријарха  српског Господина Иринeja.

Гледајте „Радујте се Срби“ на YouTube-у